*(Lumbricidiae – familija glista)
*(CALIFORNION RED WORM – kalifornijska glista)
Gliste su stanovnici površinskog sloja zemlje.
Ako zemljište nema glista
• smanjiće se plodni sloj zemljišta
• priroda će biti zagađena
• nasraće nedostatak proteinskog brašna
Gliste su od davnina bile poznate čoveku kao dragoceni prerađivači organske materije.
Još su stari Egipćani pre 5000 godina uvideli da je dolina Nila plodna, između ostalog, zbog velike koncentracije glista, pa gliste proglašavaju zaštićenim životinjama.
Znatno kasnije, engleski prirodnjak Gilbert Vajt, uradio je istraživanje plodnost zemljišta u odnosu na koncentraciju glista i zaključio da one imaju itekako veliki uticaj na fizičke i hemijske osobine površinskog sloja zemlje.
U 19.veku, Čarls Darvin glistama posvećuje više godina naučno-istraživačkog rada i dokazuje de je površinski sloj zemljišta, od svog nastanka do danas, više puta prošao kroz utrobu glista.
On objaljuje do danas naj obimniju studiju o glistama pod nazivom „NASTAJANJE PLODNE ZEMLJE DELOVANJEM GLISTA SA SVESTRANIM OSMATRANJEM NJIHOVIH NAVIKA I PONAŠANJA”.
1906. godine, Teksašanin Džordž Sefild, Darvinova saznanja o glistama primenjuje u praksi počinje komercijalno da uzgaja gliste
CRVENA KALIFORNIJSKA GLISTA
(CALIFORNION RED WORM)
Kalifornijska glista je stvorena na Kalifornijskom državnom univerzitetu Berkleju.
Ona nije hibrid, samo su pobojšane neke njene karakteristike:
Veća plodnost, češće razmnožavanje, smanjen radijus kretanja, smanjeno izlučivanje neprijatnog mirisa
Micelova skala za merenje biološke vrednosti namirnica pokazuje da teletina u sebi sadrži 62%, proteina, riblje brašno 55%, soja 36% a Gliste 61,3%
*Glistenjak je prerađeno organsko đubrivo uz pomoć glista
Humus:
Upotrebom veštačkog đubriva, smanjuje se količina prirodnog humusa
Glistenjak prosečnog kvaliteta sadrži:
• 11 puta više kalijuma
• 7 puta više fosfora
• 5 puta više nitrata
• 3 puta više magnezijuma
Što znači da je glistenjak pet puta kvalitetniji od običnog stajnjaka.
Može se koristiti kao osnovno organsko đubrivo, ili za pravljenje hranljive smeše za proizvodnju cveća, povrća, rasada, za ožiljavanje reznica…
Glistenjak sadrži veliku količinu humusa ( i do 25% )
Sadrži do:
• 2,400mg / 100g fosfora
• 1,400mg / 100g kalijuma
• ( cink, magnezijum, bakar, gvožđe )
ali je siromašniji u mineralnom azotu ( 1 – 1,7%)
Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj što znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva
Kao osnovno đubrivo, glistenjak se koristi u količini od 0,2 – 5kg/m2, dok se za pravljenje kvalitetnog supstrata meša se zemljom: sa siromašnom 1:6 a sa plodnom 1:10.
Glistenjak je nezamenljiv u proizvodnji zdrave hrane jer prema istraživanjima, biljke tretirane glistenjakom , sadrže i do sedam puta više vitamina (S) od onih koje su tretirane veštačkim đubrivom
• ŠARGAREPA …………….. 5,5
• PASULJ………………………. 4,2
• PAPRIKA………………….. 2,1
• PARADAJZ…………………. 2,1
• KROMPIR………………….. 3,2
• JAGODA……………………… 1,7
• JABUKA……………………… 6,4
• KRUŠKA……………………. 7,0
Uzgoj
Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo.
Leglo sadrži oko100.000 glista, od toga 20.000 do 30.000 polno zrelih glista a ostatak čine kokoni i mlade gliste. Leglo je veličine 100 h 200 h 25sm. Jedno standardno leglo je svakih 100 dana spremno da bude podeljeno na nova.
Prirodno stanište glista su deponije organskog otpada ili stajskog đubriva.
Zahvaljujući fermentima koje luče, dobro razgrađuju belančevone pa tako sprečavaju širenje neprijatnih mirisa.
Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste: goveđe, svinjsko, konjsko, kozije, ovčije…đubrivo
Prava poslastica glistama je karton ali se može dodavati i mleveni treset, lišće, piljevina, sitna slama, ljuske od jaja otpaci od prerade iz poljoprivrede ali im prija i soc od kafe.
Leglo treba biti konstantno vlažno a optimum je oko 80% vlažnosti. Ukoliko nema dovoljno vlage u podlozi, ona najpre smanjuju svoju aktivnost a dešava se i da napuste to stanište.
Ne odgovara im ni previše vlažno stanište jer u takvoj sredini nema dovoljno kiseonika.
Prema literaturi, optimalna temperatura za uzgoj glista je oko 20 stepeni a niske i previsoke temperature mogu biti pogubne mada prema sopstvenim iskustvima tvrdim da su veoma otporna na ekstreme.
Kokoni (jaja) gliste mogu da podnesu temperature ispod -20 stepeni.
Kokoni su otporni i na sušu i na vreme, pa je poznat primer da su se iz glistenjaka koji je više godina stajao u suvoj prostoriji pri kvašenju izlegle gliste
Gliste su osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga bude neutralne reakcije (pH 6,5 – 7,5)
Neprijatelji glista su krtice, miševi, ptice, živina, stonoge, mravi, hrčkovi, rovci ali i ribolovci.
Ekološki značaj
Jedan stanovnik dnevno proizvede 800g gradskog otpada i 360g organskog otada.
Daklem godišnje jedan čovek proizvede oko 131 kg organskog otpada. Jedno leglo godišnje razloži oko 2t organskog otpada.
Što znači da je za grad od 100.000 stanovnika potrebno 6.500 legala, da bi se sav organski otpad pretvotio u 7884 t. korisnog đubriva.
Višestruki znašaj glista
Pored toga što su indikatori plodnog zemljišta, prerađivači organske materije, i što neutrališu neprijatne mirise belančevina, gliste prolaskom kroz zemlju prave kanale, usitnjavaju je i mešaju što veoma pogodno utiče na vodno-vazdušni režim i to sve zajedno na povoljan razvoj biljaka.
Moja iskustva
Prema mojim iskustvima, biljke koje su tretirane glistenjakom, mnogo se brže i bolje razvijaju, zdravije su i otpornije na sušu, listovi su krupniji nego kod biljaka tretiranih drugim đubrivima, tamno zeleni, jedri, cvetovi mnogobrojni, jarkijih boja, plodovi krupniji sočni.
Organski otpad na gomili se veoma brzo razlaže i ne proizvodi nikakve neprijatne mirise.
Kalifornijska glista je veoma dobar mamac za ribu.
Autor: Radivoje Bulatović