Voće kao deo vrta

In Domaće vrste biljaka by Radivoje Bulatović

PATULJASTO VOĆE

Pored jagoda, lubenice, ribizle i drugih više poznatih vrsta niskog voća, postoje i patuljaste: breskva, jabuka, šljiva, limun…
 
B R E S K V A patuljasta breskvaveoma dobro uspeva na našim prostorima, naročito na području gde uspeva vinograd. Raznim ukrštanjima nastale su veoma zanimljive vrste breskve, otporne ne razne štetočine, sa različitim veličinama plodova, stubaste i patuljaste forme.
Patuljaste breskve veoma lepo izgledaju u vrtu sa svojim razgranatim stablom i dugačkim, kopljastim listovima, tesrerasto nazubljenim i povijenim prema zemlji.
Patuljaste breskve takođe cvetaju i plodonose kao i visoke sorte, u proseku su bujnije ali spram svoje visine, ne mogu doneti ni preveliku količinu plodova, tako da se ne kotiste u proizvodnji na plantažama.
Takođe se mogu posaditi u saksiju pa tako u gradskim uslovima, na terasi više nije neobično uzbrati breskvu ili neko drugo voće.
mini jabukaJ A B U K A je često gajeno voće na ovim prostorima ali malo ko zna da postoje stabla patuljastih jabuka koje ne rastu preko jednog ipo metra a donose plodove čak oko pola kilograma težine. Zabeležena je težina ploda i do 550 grama.
Postoji više sorti patuljaste jabuke koje mogu kao neobično malo ali rodno drveće da se posade u vrtu, kao soliter na manjim travnatim površinama pa čak i u kombinaviji sa sezonskim rasadom.
Često je gajena u saksijama tako da svako na terasi ili balkonu može imati svoju patuljastu jabuku koja će mu pored svog predivnog izgleda, doneti i malo osviženja u vidu svežeg ploda ubranog svojeručno.
 
sljivaŠ LJ I V A kao patuljasto drvo ima veoma efektan izhled, naročizo imajući u vidu da su plodovi šljive tamno plavi pa se veoma efektno može uklopiti u vrtni ambijent ali kao i svo patuljasto voće, može da se gaji i u saksiji.
 
 
 

limun

L I M U N majer, raste do jednog metra visine ali je veoma bujan i razgranat. Period razvoja od kalemljenja do već lepo formirane biljke nije preterano dig, naravno kada se uzme u obzir da je limun višegodišnja vrsta. Cveta već krajem proleća prve godine posle kalemljenja što je zapravo samo nekoliko meseci kasnije. Već druge godine majer dobija formu malog drveta sa puno cvetova i plodova, što se često i poklapa vremenski jer limun tokom cele vegetacije donosi cvet. Takvo malo drvo sa predivnim mirisom cvetova i jarko žutom bojom plodova, svakako zaslužuje počasno mesto u vrtu ili na terasi u saksiji. Problem je samo to što limun ne podnosi mrazeve pa se tokom zime mora izmestiti u dobro osvetljenu prostoriju sa optimalnom temperaturom od 3 do 5 stepeni Celzijusa. Ako se kojim slučajem dogodi da se temperatura spusti ispod nule, limun može da izdrži najviše do -5 stepeni ali ako ta temperatura potraje, može doći do izmrzavanja.
 
STUBASTO VOĆE
Moderna tehnologija se sve više okreće od starih sorti i starih načinna uzgoja voća.
Danas je sve prisutnije stubasto voće koje nema mnogo razgranatu krošnju pa se može saditi veoma gusto , sa razmakom manjim od 1m a između redova do 2m. Nove sorte donose veće prinose po hektaru ali i ujednačen plod, lepšeg izgleda, koji se više traži na tržižtu od starih ali ne manje kvalitetnih voćnih plodova.
Način sadnje stubastog voća:
voce spalir

jabuke, kruške kajsije trešnje, višnje, šljive i drugih vrsta, omogućava mašinsko branje, što je jedan od faktora pojeftinjenja finalnog proizvoda.
Zbog toga već danas ima sve manje potrebe za radnicima u berbi a u dogledno vreme izgleda da tog posla više nigde neće ni biti. To je jedna od posledica globalizma, gde se teži smanjenju broja radnika, uvođenje mehanizacije gde god je to moguće, na taj način se obara cena proizvoda.
Veoma elegantno i efektno može izgledati stubasto voće u vrtu.
Ono se obično sadi u špaliru pa tako naglašava granice vrta ili ili neki njegov deo.
Neke vrste stubastog voća, mogu da se gaje i u saksijama jer ne rastu previsoko a pogodne su i zbog toga što njihova krošnja nije šira od same saksije pa ne zauzima puno prostora.
To pruža mogućnost ljudima koji žele da u gradu odgaje svoju voćku, i uberu njen plod, da ih odgaje na terasi ili balkonu. Zadovoljstvo je višestruko jer se odstupa od uniformnog sađenja sezonskog rasada, uvodi se nešto sasvim novo a opet, za neke još efektnije. Dobija se zeleni stub ili špalir na kome se tokom godine smenjuje period: listanja, cvetanja i plodonošenja. Plodovi pored svog prelepog izgleda i jarkoh boja imaju posebnu draž kada se uberu, jer je do te mere svež (tek ubran) plod ljudima u gradu gotovo nedostupan.
Tako gajeno voće traži svu prihranu kao i u prirodnim uslovima ali se pred zimu koren mora dodatno zaštotiti, tako što se saksija postavi na sloj novina i obavije krpama ili novinama, kako bi se sprečilo izmrzavanje. To u prirodnim uslovima nije potrebno,( mada se često koristi malč u svrhu prevencije) jer je koren dublje u zemlji a i manja je površina u udodru sa atmosferom pa je tako i hlađenje sporije.
stubasto voce