Ishrana biljaka

In Ishrana i prihrana biljaka by Radivoje Bulatović

 
 
 
Da bi proizvodnja biljaka bila uspešna neophodno je da odaberemo najpogodniji supstrat što znači da treba obezbediti optimalne količine hranljivih materija za datu vrstu. Takođe se moramo osvrnuti na (pH) vrednost supstrata i te vrednosti uskladiti sa potrebama vrste koju želimo da gajimo.  Ako ne poznajemo mogućnosti i osobine zemljišta na kojem želimo da započnemo neku proizvodnju biljke će trpeti. Ovo se dešava kada u zemljištu nema nekih elemenata ali i onda kada ih ima previše.
Mnoga domaćinstva nikada, nisu poslala svoje zemljište na hemijsku analizu a mnogi i ne pretpostavljaju koliko je to važno. Poneko je to i učinio, ali samo da sazna kiselost svoje njive ili sadržaj osnovna tri elementa biljne ishrane, azota, fosfora i kalijuma (NPK). I ne razmišlja da biljkama takođe nije dobro ako u zemljištu nema i nekih drugih makro i mikro elemenata a ima ih preko 12. Sem tri pomenuta makroelementa tu su i magnezijum (Mg), kalcijum (Ca) i sumpor (S) kao i elementi koji su neophodni bar u tragovima: bor (B), kobalt (Co), bakar (Cu), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn).
Osim ovih, postoje takođe elementi mineralnog ili organskog porekla neophodni za razvoj biljaka za koje uopšte u prirodi ne postoje adekvatne zamene. Ako u zemljištu nema nečega što je biljci neophodno, ona to ubrzo i pokaže na listu ili plodu a mi najčešće pomislimo da je u pitanju neka bolest.  Pa i jeste bolest, ali fiziološka, nastala samo nedostatkom nekog hemijskog elementa u zemljištu.
Zato je važno, ukoliko želite visoku i sigurnu proizvodnju, naročito u većem obimu, da pošaljete zemljište na širu analizu, kako biste predupredili pojavu neke od fizioloških oboljenja i izbegli velike štete. Za ovakvu vrstu analize, koja će vam, sem ovih pokazatelja, otkriti i da li vaše zemljište sadrži po zdravlje štetnih materija za određenu proizvodnju, opremu i atest ima samo Laboratorija za agroekologiju u Novom Sadu.
Možda ste već i čuli, u Evropsku Uniju nije moguće izvesti bilo koju namirnicu koju ne prati overena analiza zemljišta na kojoj je rasla.
Ima mnogo primera fizioloških bolesti biljaka u praksi. U želji da pomognemo onima koji se bave  biljnom proizvodnjom iznećemo osnovne moguće posledice  nedostatka ili suviška pojedinih hraniva (njih dvanaest) kod biljaka.
Ishrana biljaka i njihovi prinosi zavise mnogo i od antagonizma između pojedinih hraniva. Tako na primer fosfor utiče na raspoloživost gvožđa, bakra, cinka i kalcijuma. Azot utiče na raspoloživost bora kalijuma i bakra a kalijum na raspoloživost magnezijuma i tako dalje. Nedostatak nekog elementa utiče na raspoloživost drugih ali i višak utiče takođe na raspoloživost drugih elemenata ishrane pa je važno da hraniva ne budu u nedostatku ali ni u višku.
I kiselost zemljišta znatno utiče na raspoloživost hraniva i njihovog uzimanja od strane biljaka. Tako u kiselim zemljištima čija je (pH) vrednost ispod 5,0 (u Župi na primer) vinova loza hronično pati od ne ishranjenosti fosforom, kalijumom, sumporom, kalcijumom a ima dovoljno gvožđa, mangana, bora, bakra i cinka.
Zbog nepoznavanja stvarnog sadržaja svih elemenata u zemljištu, biljna ishrana preko lista (folijarno đubrenje) mora uvek biti na minimumu.  Ishranjenost biljaka i visina prinosa određena je nedostatkom jednog hraniva a ne od raspoloživosti drugih bitnih elemenata (NPK) hraniva.
Metabolitički procesi podrazumevaju sintezu i razlaganje organskih materija kao i različite stepene promena tih materija.  Kod većine živih organizama osnovni metabolitički procesi su vrlo slični. U njihovoj osnovi stoji transformacija organske materije i energije.Takav je proces disanja u kome se oksidacijom organske materije oslobađa energija koja se vezuje za adenozin trifosfat (ATP). Ovaj proces je postepen i stupnjevit za razliku od oksidativnih procesa u neživom svetu (gorenje).
Biljke su pak specifične po procesu fotosinteze u kome se zahvaljujući zelenom pigmentu hlorofilu, koji ima sposobnost da apsorbuje svetlosnu energiju, ona pretvara u energiju fosfatnih veza (ATP) i kasnije služi za sintezu organskih jedinjenja iz neorganskih komponenti (CO2 i H2O).  Biljke su tako jedini organizmi koji mogu sebi da obezbede hranu za životne procese pa se nazivaju autotrofnim organizmima. Ostala živa bića tako zavise od organske materije koju produkuju biljke i nazivaju se heterotrofnim organizmima. Oni pored hrane koriste i kiseonik za disanje  koji biljake stvaraju kao sporedni produkt u procesu fotosinteze.
Pored ovih osnovnih metabolitičkih procesa, u biljci postoji još čitav niz procesa koji su tesnoj vezi sa ova dva jer koriste njihove međuprodukte kao polazni materijal kao i jedinjenja bogata energijom  (ATP i sl.). Ti procesi  su biositeza proteina, nukleinskih kiselina, lipida kao i  niza sekundarnih jedinjenja koja su karakteristična samo za biljke (pigmenti, alkaloidi  i dr.)
Važna komponenta metabolitičkih procesa su i mineralni elementi bez kojih ne bi bila moguća sinteza važnih strukturnih i funkcionalnih komponenti biljnog organizma.
Svi metabolitički procesi u biljci se ne mogu dešavati spontano bez učešća velikog broja enzima. Svi su oni strogo specifični i katalizuju određeni proces.
Bitno je napomenuti da su svi metabolitički procesi bilo da se posmatraju na nivou organela u ćelijama ili celog organizma, povezani i dešavaju se po utvrđenom redosledu.
Na  sve metabolitičke procese utiču činioci spoljašnje sredine koji u prirodi deluju kompleksno  a najvažniji su svetlost, voda, temeratura, mineralne materije,  (pH) sredine i dr.
npk djubrivo