lat: PINUS PINEA – Pinjol
Rasprostranjen je oko Sredozemnog mora.
Pinjol dostiže visinu do 15m a prečnik stabla oko 1,5m. Krošnja je u vidu otvorenog kišobrana. Pinjol je izrazita vrsta svetlosti.
Četine su duge 10-15sm a široke 1.5-2mm. Počinje da plodonosi nekada i u
dvanaestoj godini alinajčešće oko dvadesete. Plodovi su šišarice jajastog oblika dužine 8-15sm a široke 7-10sm.
Seme pinjola spada u najkrupnije seme među borovima, dužine 2sm a debljine 0,5sm, jestivo je a može se ekstrakcijom dobiti i ukusno ulje. Seme se koristilo i kao afrodizijak.
Iz semena se razvija vrlo jaka mladica koja u prvim godinama ima veliki porast a kasnije se porast usporava. U trećoj godini se javljaju prve grane i četine, koje su do tada bile pojedinašne, počinju da rastu po dve do tri u rukavcu.
Pinjol važi za vrstu koja uspeva samo u toplim krajevima i ne podnosi niske temperature ali postoji primer da je u okolini Beograda ipak uspelo da prezimi nekoliko mladih sadnica.