Zelene reznice:
Uzimaju se u aprilu i maju mesecu a moraju se držati u zatvorenom prostoru sa visokom vlažnošću vazduha. Obično se vrši podsticaj hormonima za ožiljavanje.
Ukoliko ima uslova, matična stabla se mogu uneti u zaštićen prostor kako bi ranije došlo do formiranja zelenih reznica na njima. Tako se one mogu skidati ranije i tako skraćujemo proces proizvodnje.
Poluzrele reznice:
Na ovaj način se ožiljavaju četinari i zimzeleni lišćari. One imaju razvijena tkiva ali na sebi nose asimilacione organe.
Pobadaju se u jesen, ostaju preko zime u zatvorenom prostoru gde treba obezbediti visoku vlažnost vazduha jer one transpirišu. Tek u proleće počinje ožiljavanje.
Tokom zime ne sme doći do smrzavanja ni tla ni nadzemnog dela. Ukoliko se radi dogrevanje ono se isključivo postavlja tako da se zagreva supstrat jer bi u slučaju da je vazduh topliji od supstrata, došlo do transpiracije veće količine tečnosti nego što biljka može da usvoji.
Ožiljavanje se obično vrši u krupnom pesku ili u perlitu jer takvi supstrati obezbeđuju povoljan vazdušni režim u nivou korena.
Zrele reznice:
U jesen se pobadaju grančice preko 10cm dužine koje ne poseduju asimilacione organe tako da im je samo gornji pupoljak iznad zemlje.
Tokom zime u zemljištu ima dovoljno vlage a u proleće kada se zemljište zagreje dolazi do obrazovanja korena duž cele reznice a iz vršnog pupoljka kreće sa rastom novi izdanak.
IBA hormoni, mogu značajno podstaći pojavu korena kod svih reznica.
Autor: Radivoje Bulatović