Proizvodnja lavande

In Razmnožavanje by Radivoje Bulatović

Lat: Lavandula officinalis
Lavanda je višegodišnja, zeljasta, polužbunasta biljka, poreklom iz Mediterana. Zbog prirode staništa, formira veoma dubok korenov sistem, čak do 4m, što je čini pogodnom za sadnju protiv erozije.
Habitus lavande čini veliki broj gotovo vertikalnih grana sa sitnim zelenim do srebrnasto zelenim listovima. Na vrhu stabljike nalaze se cvetovi u klasastoj cvasti. Visina stabla je od 50 do 80cm.

Seme lavande je vrlo sitno, crno, sjajno. Težina 1 000 semenki je oko 0,9g.
Klijavost je prilično velika, oko 90% u prvoj godini ali ona vremenom opada iako ima čvrstu opnu. Klijanje je zbog te čvrste opne usporeno.
Lavanda iako slovi za biljku toplih predela, vrlo dobro podnosi niske temperature, čak i do -30*C, čime dospeva na listu vrsta otpornih na sve vremenske ekstreme.
Lavanda se najviše koristi zbog svog etarskog ulja, specifičnog mirisa koji mu daje lanalilacetat a čiji je sadržaj u listu oko 0,5%.
Cvet se takođe upotrebljava ali nije toliko značajan. Uglavnom se koristi kao dodatak nekim čajevima a sušeni cvet se često pakuje u vrećice kao prirodno sredstvo protiv moljaca.

Zasade lavande treba podizati na osunčanim mestima ili južnim padinama pošto joj je potrebno dosta sunca. Najbolje uspeva na nadmorskim visinama od 700 do 1200m.n.v. iako se često gaji i na nižim terenima. Što se zemljišta tiče nije probirljiva. Jedino ne podnosi kisela i zabarena zemljišta. Najviše joj odgovaraju duboka, laka zemljišta, bogata kalcijumom.
Đubrenje:
Đubrenje se obično primenjuje na terenima koji ne sadrže dovoljno humusa. Može se upotrebljavati pregoreli stajnjak 30-50t po hektaru ili mineralna šubriva.
Od mineralnih đubriva najbolje je koristiti spororazlagajuća, sa velikim učinkom fosfora jer taj elemenat utiče na cvetanje.

Razmnožavanje:
Razmnožavanje se može izvršiti na dva osnovna načina, semenom i ožiljavanjem reznica.
Setva semena ne garantuje da će se na potomstvo preneti sve željene osobine pa se zato kod lavande ređe primenjuje.
Najčešći način razmnožavanja je razmnožavanje reznicama.
U rano proleće pre proliferacije, odsecaju se reznice dužine oko 15cm i pobadaju u zemlju na dubinu od 5-8cm, na rastojanju od 10 cm.
Uz redovno zalivanje ostaju u rasadniku do jeseni kada se mogu presaditi na stalno mesto sadnje.
Još jedan, manje korišćeni način za dobijanje ožiljenih reznica je zagrtanje.
U jesen se bokori lavande zagrnu zemljom tako da samo mali deo grane viri iznad zemlje. Naredne jeseni se vrši odgrtanje, odsecanje ožiljenih reznica i sadnja na stalno mesto.

Sadnja:

Sadnja se može obaviti u jesen ili u proleće s tim što je jesenja sadnja mnogo sigurnija i biljke brže stasavaju.
Sadi se u sadne jame na rastojanju od 80 do 100cm između redova i razmakom 60-80cm između biljaka. Od mera nege primenjuje se okopavanje i đubrenje.
Berba:
Zasadi podignuti na nižim nadmorskim visinama cvetaju u drugoj polovini juna a na većim nadmorskim visinama to može biti i u drugoj polovini jula meseca. Berbu je najbolje obaviti u periodu punog cvetanja što je oko 10 do 15 dana od početka cvetanja. Berba se obično obavlja ručno. Odsecaju se svetovi sa cvetnom drškom dužine 10 do 15 cm.
Destilacija etarskih ulja:
Destilaciju treva primeniti odmah posle košenja.
Destilacija se vrši prolaskom vodene para iz jednog kazana u drugi gde se nalazi biljna masa. Sa vodenom parom kreću se i etarska ulja prema katalizatoru. Kada se ove dve komponente destiluju u posudu, potrebno je odvojiti frakciju aromatične vode i etarskog ulja, što je lakši posao sobzirom da je ulje uvek na površini vode.

sak2 sak sak3 sak4
Računica za podizanje jednog hektara:

Za podizanje jednog hektara pod lavandom, preporučuje se sađenje 20 000 sadnica.
Za ovaj posao potrebno je obezbediti oko 25 000 reznica koje treba pobadati u rano proleće u leje na rastojanju 10x10sm.
Za ovu količinu reznica potreban je prostor od 250m/2.
Ovaj prostor treba prekopati, usitniti dobro zemlju i prihraniti je pregorelim stajnjakom ili spororazlagajućim granulama mineralnog đubriva.
Količina sajskog đubriva treba da bude 2t a veštačkog (NPK 12:14:16, spororazlagajućeg,) treba nabaviti 50kg.  Ne sme se dozvoliti da se zemljište potpuno osuši do prve ili  sledeće jeseni kada se biljke presađuju na stalno mesto.
Deo reznica se neće ožiliti a deo od viška (5000) treba da posluži za popunjavanje praznina koje mogu nastati prve godine od sadnje.