Sajt „Živeti sa biljkama“ nastao je na inicijativu Radivoja Bulatovića, tada studenta Pejzažne arhitekture i hortikulture na Šumarskom fakultetu u Beogradu, u želji da stečena znanja i iskustva podeli sa svima kojima je to potrebno.
Reč autora:
Po završetku srednje škole, smer pejzažna arhitektura i upisu Šumarskog fakulteta u Beogradu, odlučio sam da svoja stečena znanja ali i znanja koja su me čekala kroz nastavak školovanja i praktični rad, prikupim u jedinstvenu bazu, korisnu kako meni tako i mnogim ljudima zainteresovanim za ovu oblast.
27. februara 2009-e godine, pokrenuo sam prvu verziju svog sajta sa puno korisnih, stručnih tekstova o biljkama, njihovom gajenju, negovanju, kombinovanju, pa i konzumaciji.
Ne dugo zatim, sajt je postao populran među ljubiteljima biljaka i zapažen u stručnoj javnosti, što mi je dalo podstrek da nastavim sa radom još ozbiljnije i još intenzivnije.
Kao posledica toga nastaje i Fejsbuk stranica koja je po broju pratilaca bila prva na balkanskom govornom području a sa sličnom tematikom.
Februara 2014-e godine stranica je misteriozno nestala sa Fejsbuka a vraćena nam je tri godine kasnije. Za to vreme, nastala je nova stranica sa takođe velikom publikom.
U međuvremenu, povezujem se sa puno ljudi od kojih su neki ostavili značajan pečat u razvoju sajta.
To su pre svega:
- Marko Čumić -Programer i autor više tekstova.
- Sofija Vojvodić – Prevodilac ukrajinskog, ruskog i engleskog jezika, autor više tekstova i fotografija, asistent u praktičnom i istraživačkom radu.
- Ivana Kostić – Tvorac mnogobrojih tekstova i fotografija, aktivni urednik sajta i Fejsbuk stranice.
- Gorana Gostović – dipl. Inž pejzažne arhitekture – Autor nekoliko stručnih tekstova, urednik Fejsbuk stranice.
- Mirjana Kojić – Autor više tekstova i fotografija sa posebnim osvrtom na teme o zaštiti bilja i agroekologiji.
Danas postoji tim ljudi koji rade na održavanju sajta „Živeti sa biljkama“ i dopuni sadržaja stručnim i iskustvenim tekstovima korisnim svakome ko želi da uzgaja biljke ali i studentima, botaničarima, dizajnerima i prvenstveno pejzažistima.
Prepoznali smo potrebu da idemo dalje i novu formu izraza tražimo u različitim oblicima aktivizma, društveno korisnog delovanja sa ciljevima:
• promovisanja harmoničnog življenja sa prirodom, okolinom i sa samim sobom
• širenja iskustvenog znanja iz oblasti hortikulture, ekologije…
• ukazivanje na značaj preuzimanja svesti o zdravoj ishrani u cilju kako fizičkog tako i mentalnog zdravlja
• promocije volonterizma kroz aktivizam, ispravno delovanje – delovanja bez težnje sa nagradom
• proizvodnje hrane za socijalno ugrožene kategorije kroz koncept Otvorene bašte, Baštenskih kolonija i druge akcije
Ukoliko pronalazite sebe u navedenim ciljevima, želite da pišete ili učestvujete u drugim našim aktivnostima, jako ste dobrodošli! Ukoliko imate dobre ideje stavljene u funkciju kolektiva kroz ispravno delovanje, javite nam se, možda zajedno možemo da ih realizujemo.