Tulipani

Tulipani – lale

Tulipani (Tulipa) su cvetne biljke iz porodice ljiljana (Liliaceae), koje su poznate po svojim šarenim i upadljivim cvetovima.
Poreklo im je iz Centralne Azije, ali su postale veoma popularne i široko gajene širom sveta, posebno u Holandiji koja je poznata po svojim poljima tulipana.

Tulipani preferiraju sunčana ili polusenovita mesta sa dobro dreniranim tlom. Sadnja lukovica se obavlja u jesen, na dubini od oko 10-15 cm, sa razmakom od 10 cm između lukovica. Važno je osigurati da tlo nije previše vlažno kako bi se izbeglo truljenje lukovica. Nakon cvetanja, preporučuje se ostaviti listove da se prirodno osuše, jer oni hrane lukovicu za narednu sezonu.

Tulipani su prelepi i raznovrsni cvetovi koji mogu dodati boju i eleganciju svakom prostoru.
Njihova bogata istorija i simbolika čine ih zanimljivim i vrednim dodatkom u vrtovima i domovima širom sveta.

Kako se razmnožavaju lale?

Lale (tulipani)  se mogu razmnožavati na dva glavna načina: vegetativno (lukovicama) i generativno (semenom).

U baštovanstvu se gotovo isključivo koristi razmnožavanje lukovicama jer je brže i garantuje da će nova cvetnica biti identična roditelju.

Razmnožavanje lukovicama (Vegetativno)

Ovo je najčešći metod.
Glavna (majka) lukovica nakon cvetanja prirodno propada,
ali oko sebe stvara nove, sitnije lukovice (tzv. „piladi“ ili ćerke-lukovice).

Vreme prikupljanja lukovica: U letnjim mesecima (jun/jul), nakon što listovi potpuno požute i osuše se.

Postupak:
1. Pažljivo izvadite lukovice iz zemlje.
2. Odvojite mlade, sitne lukovice od ostatka stare lukovice.
3. Osušite ih na senovitom i provetrenom mestu.
4. Sadnja: Čuvajte ih na suvom do jeseni (oktobar/novembar), a zatim ih posadite na dubinu koja je otprilike tri puta veća od visine same lukovice.

Prednost: Mlade lukovice će procvetati već za 1–2 godine, zavisno od njihove veličine.

Prihrana (đubrenje) lala

Lale su prilično skromne biljke, ali za raskošne cvetove kao iz kataloga, tajna je u tajmingu prihrane.
One svu svoju energiju crpe iz lukovice, pa je važno da tu „bateriju“ napuni u pravom trenutku.

Prvo prihranjivanje: Rano proleće
Čim se pojave prvi zeleni šiljci (obično mart), vreme je za start.

Tada se dodaje đubrivo sa višim sadržajem azota (N).
Azot im daje snagu da izguraju listove i stabljiku.

Drugo prihranjivanje: Formiranje pupoljaka
Kada se pojavljuje pupoljak, lali treba „gorivo“ za boju i dugotrajnost.

Tada treba dati đubrivo bogato fosforom (P) i kalijumom (K).

To je važan trenutak, jer fosfor podstiče cvetanje, a kalijum jača samu lukovicu za sledeću godinu.

Treće prihranjivanje (Opciono, ali preporučljivo): Nakon cvetanja
Ovo je trenutak koji mnogi zaborave.
Kada latice opadnu, lala počinje da skladišti hranu u lukovici za sledeću sezonu.

Tada joj treba dati još malo kalijumovog đubriva.
Pravilna prihrtana će uticati na veličinu i dugotrajnost cveta,
ali pre svega će pomoći lukovici da se bolje pripremi za sledeću sezoni,
i da napravi bolju reprodukciju mladih lukovica „pilića.