Poklon koji je uvek primeren

Razmišljajući ovih dana šta da poklonim prijateljici za predstojeću slavu, shvatih da je jedina “stvar” koja se može poklanjati u svim situacijama (pa čak i kada situacija ne postoji) i koja nikada, ali nikada nije suvišna ni preterana, preskromna ni nešto zbog čega bi osobi koja poklon prima bilo neprijatno jeste- cveće. Cveće u bilo kom obliku: saksijsko, rezano, buket ili aranžman, korpa od 101 ruže ili jedan cvet orhideje u malenoj bundevi…!
Od kada uopšte datira korišćenje biljaka u svrhe darivanja ili ulepšavanja?
Oduvek su biljke korišćene da oplemene prostor u kome se nešto bitno dešava ili da ulepšaju i izdvoje osobu koja je centar tog dešavanja.Tako su Stari Egipćani cveće koristili kako bi ulepšali svoje hramove, kao i kraljevske trpeze svojih faraona. Grci su “spartanski” aranžirali cveće, koristeći simetrične forme i ograničen broj boja, posebnu pažnju poklanjajući cveću bele boje. Mračan Srednji vek skoro da potpuno prekida ekspanziju aranžiranja.U ovom period cveće se koristi u religiozne svrhe. Sva sreća, nakon doba mračnjaštva stiže period sunca i preporoda-renesansa, koja u modu vraća masivne, opuštene, vazdušaste aranžmane svetlih boja i jakih mirisa. A šta se dešava sa buketima? Oni se javljaju tek u doba engleskog georgijanskog perioda, a omiljen cvet je , naravno ruža!
U narednim periodima tehnika aranžiranja biljnog materijala se menja. Od previše raskošnog, čak neukusno aranžiranog prelazi u skromne naturalne aranžmane u kojima preovladavaju livadsko cveće I biljke iz bašte, koje su dostupne I jeftine ( i ja se danas vodim ovim principima!). Japanci nekako najdalje stižu sa razvijanjem jednostavnih, minimalističkih aranžmana i tako danas imamo ikebanu-japansku umetnost aranžiranja cveća. U današnje vreme ćete često čuti da i kupci ali i prodavci u cvećari o modernom aranžmanu u korpi, koji obiluje raznoraznim materijalima, šljokicama i perlicama pričaju kao da se radi o ikebani. Daleko je to od ikebana u svakom smislu.. Ona se uči godinama i retki su oni koji postanu majstori u pravljenju ikebana. Svaka grana ima svoju simboliku ( a postoje 3 glavne grane: šin, soe i hikae- nebo, zemlja i čovek) , kao i tačno određen njihov položaj. Nekako mi se čini da mi nismo dovoljno “zen” i da naši životni i radni prostori nisu (uglavnom) sređeni po feng šui-ju, da bi se ikebana ukopile u naš stil života. Procvetala grana trešnje (“a greota je odseći granu voćke u cvetu”-govorio je moj deda!) I 2 cveta irisa u specijalno dizajniranoj posudi nekako ne unose baš previše optimizma i pozitivne energije u naš često skučen stan na 15 spratu solitera gde je lift često u kvaru.
Tako se ja okrećem nečemu što mi je blisko, materijalima koji su lako dostuni i ne previše skupi. Način na koji aranžiram i koristim cveće nazivam naturalistički. Radim “sezonske” aranžmane i bukete i užasno me nervira kada cvećari i aranžeri ne koriste maštu i prirodne materijale koji su dostupni. Kanda se vode onom starom da je tuđe bolje, pa okreću glavu od domaćeg izobilja.
Čim grane prolećno sunce, okom profesionalca opažam svaku promenu, svaki novi list na drvetu i cvet na još goloj zemlji. Dešava mi se da mi grana žbunja koju sam koristila u aranžmanu nastavi da lista, a ponekad čak i procveta u sunđeru. Čudesno! Kako se približava leto, broj biljka koje koristim raste. Tako mlade kojima ja pravim bidermajer često (presrećne) završe sa buketom čiji miris i sklop boja ne mogu da se dočaraju rečima. Kamilica, hajdučka trava, divlja nana, domaće ruže čine bidermajer originalnim i veličanstvenim.

Kada smo kod domaćih ruža,, moje iskustvo u radu sa njima je izvanredno. Zahvalnije su mi za rad, dugo traju (već su adaptirane na ovdašnje klimatske uslove) i daleko jeftinije od uvoznih. Ali, na žalost (uvek ima to ali!), nisu dostupne tokom cele godine. Mogu se nabaviti do oktobra, eventualno novembra meseca,, pa ja i moje rane “jesenje” aranžmane radima sa njima. A bogata, plodna jesen nudi pregršt materijala koji se mogu koristiti u aranžmanima. Već godinama unazad imam akcije sakupljanja opalog lišća u parkiću iza zgrade, gde uposlim svu decu iz ulice. Naravno, klinci neće da rade bez neke nadoknade, pa im plaćam i podmićujem ih slatkišima. Sve se u današnje vreme plaća! Aranžiram najčešće u ukrasnim bundevama i tikvama, a ne retko se u aražmanu provuče i neki plod.

Koristim šipak, ukrasni plavi paradajz, šućurke, jabuke, divlje dunjice, grožđe…sve što mi padne pod ruku. Zima, zima, e pa šta je…-zima mi je nekako određena za elegantniji način aranžiranja (nikako šljokice, srebrna ili zlatna boja u neograničenim količinama!). U nedostatku domaćih ruža okrećem se orhidejama. Nezvanično, proglasila sam ih princezama cveća! Pružaju mi neograničenu slobodu i raznovrsnost u radu i uklapanju sa ostalim materijalom.
Eto, ja to otprilike tako razmišljam i radim. U narednim člancima ću objašnjavati “praktično” aranžiranje. Nadam se da će svako ko je zainteresovan za ovu temu moći na jednostavan i zabavan način da napravi sopstvenu cvetnu kreaciju i da obraduje neku dragu osobu. Ili sebe, zašto da ne!?
Do sledećeg čitanja ( I pisanja)!
Jelena Banović
dipl ing pejzažne arhitekture i aranžer cveća
Kontakt podaci na sajtu: www.jelenafloraldesign.com