Poslednjih godina je trend da se podstiče monopodijalan rast kod lišćara.
Ovo se može postići tako što se trska vezuje za stablo da jedan metar bude iznad njega.
Za taj deo se ankeriše jedna od odabranih grana a ostale se odsecaju. Kada ta grana odrveni, više neće imati tendenciju da se krivi. Tada se trska podiže a sledeća grana se odabere da bude lider i ankeriše se za nju.
Kruna se formira tako što se poneka bočna grana ostavi da raste iz stabla ali se ona tada podstiče na sekundarno grananje prevršivanjem.
Prednost ovakvog drveća prilikom sadnje u naseljenim mestima je to što gotovo sva težina krune pritiska upravno prema stablu pa teže dolazi do pucanja velikih fragmenata koji mogu povrediti ljude ili naneti materijalnu štetu. Kod drveća sa račvastim grananjem pod pritiskom snega deluje sistem poluge što može izazvati lomljenje nekada i polovine stabla.