Planinsko cveće je evoluiralo da preživi ekstremne uslove,
jake vetrove i intenzivno UV zračenje,
zbog čega su njihove boje često zasićenije nego kod cveća u nižim predelima.
Na ovoj slici iz Kolašina, dominira živopisna paleta koja je karakteristična za subalpske predele:
Jedna slika a toliko vrsta cveća
Rumenka (Silene viscaria ili srodne vrste): Ovi jarki, ružičasti cvetovi u krupnim grozdovima su magnet za leptire i pčele.
Ljutić (Ranunculus): Žuti tonovi koji daju „sunčev sjaj“ celom pejzažu.
Zvončići (Campanula): Nežni ljubičasti cvetovi koji pružaju prefinjen kontrast robusnijim ružičastim stabljikama.
Kartuzijanski karanfil (Dianthus carthusianorum): Tamno-ružičasti (ciklama) cvet.
Prepoznatljiv je po zbijenoj glavi sa nekoliko sitnih cvetova čije su latice blago nazubljene. Veoma je čest na sunčanim planinskim livadama.
Ivančica (Leucanthemum vulgare): Veliki beli cvet sa žutom sredinom.
Često je mešaju sa belom radom, ali ivančica je mnogo viša i ima krupnije cvetove. Ona je simbol letnjih livada.
Kantarion (Hypericum perforatum): Mali žuti cvet sa pet latica.
Ako biste listić kantariona okrenuli ka suncu, videli biste sitne tačkice (žlezde), zbog čega se i zove „perforatum“. Poznat je po svojim lekovitim svojstvima.
Dvlja štitarka (Pimpinella): Sitni, ružičasto-beli cvetići koji rastu u grozdovima (štitovima). Pripadaju porodici Apiaceae (štitarke). Na planinama se često sreću razne podvrste koje imaju ove nežne, pastelne nijanse.
Implementacija u urbanu sredinu: Da li je moguće?
Ovo je trenutno jedan od vodećih trendova u svetskom pejzažnom dizajnu pod nazivom „Urban Meadows“ (Gradske livade).
Ovo je takođe jedan od glavnih puteva razvoja firme “Živeti sa biljkama”.
Da, je moguće je u velikoj meri!
U kojoj meri je to izvodljivo?
Implementacija zavisi od toga da li težimo doslovnom prenošenju biljaka ili prenošenju estetike.
Estetska imitacija
Možemo koristiti kultivisane sorte koje liče na ove divlje (npr. Lychnis viscaria za pink boju, različite vrste Salvia ili Nepeta za ljubičastu).
One su otpornije na gradsko zagađenje i sabijeno zemljište.
Originalna reprodikcija planinske vegetacije
Direktno „oživljavanje“
Sve popularniji je koncept je „Rewilding“.
Umesto savršeno podšišanog engleskog travnjaka, ostavljaju se delovi parkova da rastu slobodno ili se seju miksevi autohtonog poljskog cveća.
Koncept prenošenja planinskog bilja u urbani pejzaž, je veoma kompleksan. On zahteva poznavanje biologije vrsta, blagovremeno uzimanje semena, lukovica i rizoma, pravilno čuvanje i stratifikaciju do setve i kondicioniranja.
Za ovakve poduhvate, moramo poznavati pedološke, orografske uslove, klimu područja i faktore sredine koje vizuelno percipiramo.
Prenošenjem ovih “okolnosti” u urbanu sredinu, stvaramo podlogu za formiranje sličnih biljnih zajednica kao na planini.
Ovakav poduhvat može biti dugotrajan i sa mnogom preprekama, ali prizor koji vidimo na ovoj slici vredi više od svakog truda.
Mesto planinske vegetacije u urbanim sredinama
Jedan od najznačajnijih nosilaca ovakvih selekcija, mogu biti zeleni krovovi.
Na zelenim krovovima, uglavnom imamo konstantno sunčevo zračenje, ali ga možemo selektovati unošenjem žbunastih ili drvenastih biljaka po potrebi.
Pedološki uslovi se postižu imitacijom pedoloških uslova autohtonog staništa a sve uz asistenciju dobro preciziranog zalivnog sistema.
Određene vrste, koje podnose povremeno plavljenje ili imaju veće zahteve za vodom, mogu biti prisutne u delovima zelenog korva, u koji se sliva veća količina vode, ili sa većim retenzionim elementima.
Sa druge strane, vrste koje podnose, ili zahtevaju sušnije stanište, mogu se koristiti na plićim supstratima i manjim vodozhvatima retenzionih elemenata.
Ovakvi ekosistemi, mogu biti odlično rešenje za zelene krovove u Crnoj Gori, brdsko-planinskim krajevima Srbije, ali i na većim ozelenjenim krovovima u gradovima poput Beograda.
Pored zelenih krovova, ovakve kombinacije se mogu naći i u urbanim travnjacima.
Travnjaci, pre svega moraju biti sačuvani od invanzivnih vrsta.
Ovo su najčešće nekošeni ili travnjaci koji se retko kose.
Implementacija ovakve vegetacije u gradove nije samo estetski trend, već ključna strategija za održivost.
Prednosti ovakvog pristupa
Biodiverzitet: Ove biljke su „hotspot“ za pčele, leptire i korisne insekte koji su u gradovima ugroženi.
Smanjenje održavanja: Planinske vrste ne zahtevaju đubrenje ni često zalivanje nakon što se jednom prime (establiraju).
Psihološki efekat: Divlja, „neukroćena“ priroda usred betona značajno smanjuje stres kod građana (biofilija).
Ostavite komentar