Oko posmatrača najpre zapaža boje pa tek posle vizira oblike.
Zato je pri podizanju jedne zelene površine potrebno voditi računa o donosu boja i njihovoj promeni kroz godišnje doba.
Hortikultura kao umetnost ima jedinstvenu dimenziju jer je podložna velikim promenama kroz vreme ili godišnje doba. Naime faktor vremena utiče na porast biljaka i na nastanak i smenu nekih fenoloških procesa. Kroz godišnja doba se biljke menjaju tako da kod nekih biljaka imamo periode: listanja (boje listova) Cvetanja (veličina, oblik, boja i broj cvetova) u jesen imamo pojavu promene boje listova, što takđe ima nesvakidašnji efekat, plodovi (boja, broj, veličina, u kombinaciji sa lišćem ili ostaju na golim granama), Boja stabla (kod nekih vrsta poput breze Betula kora je bela dok je kod nekih siva, svetlije braon ili mrka ), odnos listopadnih i zimzelenih vrsta.
Svi ovi procesi treba da se usklade, tako da se kolorit, koji je promenljiv, dobro uklapa u sredinu po pravilima harmničnosti i kontrasta. Na taj način se dobija kompozicija koja je prijatna oku posmatrača ili koja ima za cilj da privuče njegovu pažnju.
Da bi se poznavalo pravilno kombinovanje boja, mra se najpre poznavati spektar, koji svojim rasporedom ukazuje na pravilno korišćenje boja.
Osnovne boje su crvena, plava i žuta a njihovom kombinacijom se dobijaju izvedene boje:
žuta + plava = zelena
plava + crvena = ljubičasta
žuta + crena = narandžasta
Boje mogu biti tople (žuta, crvena, narandžasta i njihove nijanse) i hladne (plava, ljubičasta, zelena i njihove nijanse)
Lake boje su svetle boje one su ujedno i tople a teške boje su tamne nijanse koje su ujedno hladne.
Pri postavljanju neke kompozicije možemo koristiti harmoniju (blagi prelaz iz nijanse u nijansu boja istog spektra: Svetložuta –> žuta –> zlatnožuta –> bledo narandžasta) ili kontrast (kontrasne boje su boje suprotne po spektru: žuta–> ljubičasta, crvena –> zelena, narandžasta –> plava).
Boje mogu biti: analogne (jedna do druge u spektru), monohromatske (različite nijanse iste boje) i komplementarne (na suprotnim stranama u spektru)
Spektar boja nam pomaže da pravilno vršimo izbor boja i njihovih tonova za pravljenje kompozicije. U pejzažnoj arhitekturi i horikulturi izbor vrsta za pravljenje kompozicije , nije nimalo jednostavan, upravo zbog smene kolorita sa godišnjim dobima, pa se zato pored poznavanja pravila o bojama, mora dobro poznavati i svaka vrsta koju nameravamo da posadimo kao i njene fenološke osobine.
Autor: Radivoje Bulatović
