MED

Od vajakda se civilizacija bavila pčelarstvom i znamo da je med i danas skupocena i vredna stvar, ako je med- pravi, a ne lažni kao što ume danas da bude na pijacama pa i u supermarketima.

I stari Grci i Latinjani i Sloveni i Germani oduvek su cenili vredan rad pčele, predeo u kome je ona odomaćena i rezultat koji daje. Med se prinosio kao dar u čast bogovima, koristio se kod Egipćana u vidu voska za balsamovanje mumija, Asirci su to isto na sličan način radili- stavljajući pokojnike u med kako bi telo bilo konzervirano i duže trajalo. Sloveni i Germani su pravili medovaču 400 godina pre nove ere.

Sa širenjem hrišćanstva širilo se i pčelarstvo

U doba vladavine kralja Milutina, Stefana Prvovenčanog i Cara Dušana Silnog, kada je država bila u punom cvatu, dosta vremena je bilo posvećivano širenju pčelarstva. Toliko je ono bilo razvijeno, da se med i izvozio.

Čime se služe pčele u komunikaciji dok skupljaju medeni sok sa cveta na cvet? Odgovor je- feromonima. Feromoni upravljaju mahom i našim i životinjskim svetom. Oni se nalaze na različitim mestima na telašcima pčela. Alarmni najavljuju opasnost za pčelinju zajednicu, zatim su tu feromoni kojima matica okuplja svoje podanike, polni, kada matica „zove“ trutove da je oplode, feromoni koji izazivaju tj. „traže“ da se gradi matičnjak i vrši zamena matice, itd.

Maslačak je najzastupljenija vrsta na pašnjacima. On ne bira gde će da izraste, a jako je i lekovit i savršen za med. Med od maslačka je žut, gust i izrazito lepljiv i zaista veoma cenjen u Evropi i Americi kao paša za pčele. Usto, lišće maslačka se koristi za salatu (iako gorka- zdrava je). Ono na šta treba obratiti pažnju je vreme prskanja pesticidima od strane voćara! Maslačka ima dosta u voćnjacima takođe i zato ne treba pčelama i sebi da pravimo klopku. Kada su cvetovi ove žute biljčice otvoreni nikako ne treba prskati voće, jer bi to bilo fatalno po pčelice.

Autor: Sofija Vojvodić