Krokus je široko rasprostranjena lukovičasta biljka niskog rasta (7-15cm) koja nas u rano proleće ili bolje reći u kasnu zimu obraduje svojim „optimističkim“ cvetovima, izraslim iz snega.  Cvetovi imaju dugačke žute, bele, plave latice ili kombinaciju tih boja.
U prirodi se najčešće javlja na planinama u retkim šumama i proplancima, traži dobro drenirana zemljišta.

Krokus se veoma uspešno i u velikom broju razmnožava lukovicama.
Sade se tokom jeseni kako bi do proleća završili sve procese i spremili se za cvetanje.

Ukras u vrtu i stanu

Krokusi se veoma često gaje u vrtovima, obično po rubu bašte zbog svog niskog rasta ili u kamenim baštama (alpinetumima). Posebno se ističu ispod četinarskog drveća gde je najčešće proređena vegetacija.

Krokusi se mogu saditi i na travnjaku jer cvetaju pre početka košenja trave.
Veoma je lepo videti kako se iz poluotopljenog snega ističu zeleni travni masivi a na njima cvetovi krokusa koji odolevaju mrazu.
Poslednjih godina trend je saditi lukovice u stanu jer dospevaju pre svake druge binjke.

Kao i kod većine drugih lukovica i krokus prethodno mora da prođe kroz hladni period, odnosno lukovice moraju biti posađene u saksiju ili korpicu i ostavljene napolju.

U januaru se saksija unosi u stan i čuva pored prozora kako bi još za vreme snežnih i ledenih dana stan mirisao prolećem.
Malo je poznato da pored prolećnih postoje i jesenji krokusi.

 

Krokus kao najskuplji začin

 Vrsta krokusa (Crocus sativus) je jesenji krokus koji se gaji radi ubiranja začina – šafran.
Naime svaki cvet sadrži tri tučka koji se beru ručno i suše a kao takvi su cenjeni od davnina.  Ovaj začin koji može koštati od 4-14.000 evra po kilogramu spominje se čak i u Bibliji a koristi se za bojenje hrane uz prijatan šmek koji oslobađa.

Najveći proizvođač šafrana su Iran, Španija, Maroko, Italija, Grčka i Turska.

Najčešće gajeni kultivari za ovu namenu su ‘Aquila‘, ‘Mongra‘, ‘Lacha‘.

Za dobijanje jednog kilograma začina potrebno je ubrati oko 100.000 cvetova što se može gajiti na oko 1000m2

Treba dodati da je krokus koji se sreće po našim šumama ugrožena vrsta i pod zaštitom je države.

Autor: Radivoje Bulatović