Hidroponija je napredniji način uzgajanja biljaka, koji se u svetu koristi već duže vremena i svakodnevno napreduje zamenjujući staromodne načine gajenja. Naj starija saznanja koja imamo o hidroponiji su „plutajuće bašte“ koje su napravili Asteci na velikim barama u Meksiku. Biljke su bile postavljene na talpe, tako da im koren stalno bude u vodi koja je zbog velikog prisustva organske materije i mikroorganizama (razlagača), uvek obilovala hranljivim materijama.
 
Prednosti hidroponije u odnosu na klasično gajenje u zemljištu su brojne:
*Ne postoje fitopatogeni organizmi, kao u zemljištu, koji bi ugrozili biljku.
*Nema troškova obrade zemljišta.
*Kontrolisana prihrana – nema prekomerne potrošnje hraniva.
*Biljka uvek ima dovoljno vode.
*Smanjeno vreme između dve proizvodnje.
*Biljka ne troši energiju za prodiranje korena kroz zemlju pa tu energiju usmerava na svoj razvoj.
*Mnogo bolji prinosi.
 
Uslovi koje hidroponija treba da ispuni:
*Obezbediti dovoljno vode.
*Obezbediti optimalnu količinu hranljivih materija
*Obezbediti dovoljno gasova koje bi koren mogao da razmenjuje.
*Voditi računa o otme da nikada ne nestane gore navedenih elemenata da biljka ne dehidrira.
 
Postoji mnogo načina za hidroponsku proizvodnju, ali je najčešća sa lakim, poroznim supstratima, kao što su perlit, kokosova vlakna, glinene kuglice, treset, mineralna vuna, ljuska od pirinča šljunak… U praksi se pokazalo da su jednostavniji sistemi bili i naj pouzdaniji.
 
Kontejnerska proizvodnja:

Kontejnerska hidroponska proizvodnja je veoma jednostavna i ne iziskuje prevelika ulaganja. Naj jednostavnije je uzeti kantu od 10-20 litara, na oko 3sm od dna probušiti rupu, kroz koju treba provući vodovodnu cev od jednog cola na koju treba postaviti koleno okrenuto ka dnu kante sa zarezima po strani. Drugi kraj te cevi, treba da bude izveden iz kante, takođe sa kolenastim nastavkom koji ulazi u širu cev za odvod viška tečnosti. Kantu napuniti nekim od hidroponskih supstrata (NPR perlit.) i u to posaditi biljku.  Odozgo treba postaviti kapljače koji bi bili izvor hranljive materije rastvorene u vodi.  Kada rastvorene hranljive materije preko kapljača dođu do supstrata odozgo, one prolaze kroz njega jer je veoma porozan. dolaze do dna gde se zadržavaju u akumulacionom delu. Ukoliko visina tečnosti pređe 3sm, odvodi se kroz cev do rezervoara gde se može pročistiti i vratiti u krug. Kante se uvek postavljaju iznad odvodne cevi a sam sistemski rezervoar je na nižem nivou od ostatka sistema, kako bi se višak tečnosti u njega slivao pod dejstvom gravitacije. Pumpa ponovo šalje tečnost do kapljača i sve tako u krug.  U ovaj sistem se može ugraditi praktično neograničen broj posuda.  Prednost ovog sistema je što se uvek može kontrolisati dotok hranljivih materija a u slučaju da dođe do zastoja u sistemu, na dnu uvek ostaje sloj tečnosti, koji je biljci koristan do novog dotoka.
 
U džakovima:

Još jednostavnije od kontejnerske hidroponije, može se uzeti džak sa supstratom, otvoriti gore i posaditi biljke. sa strane, na sredini džaka se probuše rupe za odvod viška tečnosti, pored biljaka se postave kapljači i sistem je kompletan.  Na kraju sezone, kada se biljke izvade, opere se supstrat i dezinfikuje za sledeću sezonu.  Naravno, ne može se svaki supstrat koristiti dva i više puta, zato je najpreporučljivije koristiti perlit ili glinene kugloce.
 
Na kamenoj vuni:

Jedan od najjednostavnijih sistema hidroponske prizivodnje je svakako na kamenoj vuni.  Može se koristiti na više načina: postavi se tabla ili manja kocka u korito sa vodom. Nivo vode nesme biti viši od 2/3 visine same vune. U vunu se postavi seme ili reznica. Ovaj sistem ne zahteva nikakvu cirkulaciju rastvora ali je teže određivati tačnu količinu prihrane u datom trenutku.  Danas se često koriste i gotovi kontejneri u vidu plastične kese u kojima se nalazi kamena vuna. Sa strane se nalaze otvori za odvod viška tečnosti a na površinu se postavlja kapljač.
 
U hranljivim rastvorima

Ovaj princip podrazumeva da je koren biljke potopljen u hranljivi rastvor bez ikvog supstrata za koji bi se vezivao.  Da bi biljka opstala u ovakvoj sredini vodu je potrebno obogatiti kiseonikom što se može postići na isti način kao u akvarijumu. Cevčicom se uduvava kiseonik uz pomoć pumpe.  Zahvaljujući precizno definisanim rastvorima za prihranu kao što je Hoglandov rastvor ili njegove modifikacije, ovakav način gajenja može dati najbolje rezultare pri ožiljavanju ili gajenju biljaka.

Autor: Radivoje Bulatović