BELA BREZA

Ime „bela breza“ potiče od boje kore koja je bela.
Areal joj je jako širok: Evropa, Mala azija, posebno je česta na Kavkazu i u Sibiru
Poraste do 30m, prečnika do 60sm.
Krošnja je retka, nepravilno jajasta, kora bela, sa dubokim vertikalnim pukotinama u donjem delu stabla. Gornja kora se ljuspa u tankim trakama.
Listovi su pojedinačni, na dugom peteljkama, spiralno raspoređeni. u jesen listovi dobijaju svetlo-žutu boju, ostaju na granama do kasne jeseni.
Cveta, zajedno sa listnjem, u aprilu mesecu.
Plodovi su krilate orašice, veličine 2mm. Seme je zrelo krajem leta iste godine.
Breza je vrsta svetlosti, pionirska vrsta, živi na skromnom zemljištu, voli veću relativnu vlažnost mada podnosi i suvlje prilike.

Primena: pojedinačno, u grupama ili u kombinaciji sa tamnijim četinarima.

U Srbiji se od prirode javlja nekoliko vrsta breze u zajednici sa drugim vrstama a retko i kao manje sastojine. Najčešća breza kod nas je bela breza.

Još neke vrste breza:

Betula albosinensis
Betula alnoides
Betula austrosinensis
Betula chinensis
Betula ermanii
Betula grossa
Betula humilis
Betula jacquemontii
Betula mandschurica
Betula mandschurica japonica- japanska breza
Betula nana – patuljasta breza
Betula pendula, kod nas jajčešće sadjena, bela breza
Betula platyphylla
Betula pubescens – maljava breza
Betula utilis